Željko Malnar, Borna Bebek, Profil internacional, Zagreb 2007.
Iako Ibn Batuti pripisuju izreku da putovanja čoveka najpre ostave bez reči, a potom ga pretvore u pripovedača, malo je putnika i još manje putopisaca koji opisuju suštinu putovanja. Malnarova i Bebekova potraga za Staklenim gradom je neka vrsta jevanđelja među našim putopisima, budući da nam pokazuje da između polazne i dolazne tačke leži čitav jedan dragoceni beskraj koji treba dokučiti. Prema toj potrazi ravnaju se svi ostali putopisi napisani kod nas od druge polovine XX veka do danas.
Malnar je svoj putopis garnirao spoznajnim detaljima o kojima birokratizovani profesori u školama nemaju pojma.
Pokazao nam je Budu u starogrčkoj togi. Objasnio je kako se ličnost miri sa sopstvenim rodnim gradom i kuda svetom teče znanje. Pokazao nam je nevidjive istorijske niti Evroazije koje su pleli Zaratustra, Aleksandar Veliki, Darije, Kušani i ostali. Opisao je Kalaše kao da su Banaćani ili Zagorci. Prošao je kroz Indiju zatvoren u vozu, kao Odisej pored Ostrva sirena. Želeo je da uđe u Zemlju u Antiohiji i na Borneu, kao da je žena. Pokazao je kako se preživljava u Azerbejdžanu, kako na pučini Indijskog okeana, kako u Zlatnom trouglu i Avganistanu, a kako u džungli i na Tibetu.
Ne postoji bolji putopis za leto koje vraća osmehe na granične prelaze, u gradu koji je dao čitav književni vod sjajnih putopisaca i pustolova.